S F R J 4 EVER
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

Go down
Valter
Valter
Admin
Anzahl der Beiträge : 124
Anmeldedatum : 2018-09-19
Alter : 69
Ort : Schweiz
https://komentari.bosnianforum.com

USTAV SFRJ Empty USTAV SFRJ

Mon Sep 28, 2020 3:24 pm
USTAV SOCIJALISTICKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE

UVODNI DEO OSNOVNA NACELA


Narodi Jugoslavije,polazeci od prava svakog naroda na samoopredelenje,uklucujuci i pravo na otcepljenje,na osnovu svoje slobodno izrazene volje u zajednickoj borbi svih naroda i narodnosti u narodnooslobodilackom ratu i socijalistickoj revoluciji, a u skladu sa svojim istoriskim teznjama,svesni da je dalje ucvrcivanje njihovog bratstva i jedinstva u zajednickom interesu, zajedno sa narodnostima sa kojima zive,ujedinili su se u saveznu republiku slobodnih i ravnopravnih naroda i narodnosti i stvorili socijalisticku federativnu zajednicu radnih ljudi - Socijalisticku Federativnu Republiku Jugoslaviju,u kojoj,u interesu svakog naroda i narodnosti posebno i svih njih zajedno,ostvaruju i obezbedjuju: Socijalisticke drustvene odnose zasnovane na samoupravljanju radnih ljudi i zastitu socijalistickog samoupravnog sistema;nacijonalnu slobodu i nezavisnost;bratstvo i jedinstvo naroda i narodnosti;jedinstvene interese radnicke klase i solidarnost radnika i svih radnih ljudi;mogucnosti i slobode za svestrani razvitak ljudske licnosti i za zblizavanje ljudi i naroda i narodnosti,u skladu sa njihovim interesima i teznjama na putu stvaranja sve bogatije kulture i civilizacije socijalistickog drustva; ujedinjavanje i uskladjivanje napora i razvijanju materijalne osnove socijalistickog drustva i blagostanja ljudi.

Sistem Drustveno-ekonomskih odnosa i jedinstvene osnove politickog sistema,kojima se obezbedjuju zajednicki interesi radnicke klase i svih radnih ljudi i ravnopravnost naroda i narodnosti;udruzivanje sopstvenih stremljenja s napresdnim teznjama covecanstva.

Radni ljudi i narodi i narodnosti ostvaruju svoja suverena prava u socijalistickim republikama,i u socialistickim autononim pokrajinama u skladu sa njihovim ustavnim pravima,a u socijalistickoj Federativnoj Republici Jugoslaviji-kad je to,u zajednickom interesu, ovim ustavom utvrdjeno.

Radni ljudi,narodi i narodnosti odlucuju u federaciji na nacelima sporazumevanja republika i autonomnih pokrajina,solidarnosti i uzajamnosti,ravnopravnog ucesca republika i autonomnih pokrajina u organima Federacije,u skladu sa ovim Ustavom,kao i na nacelu odgovornosti republika i pokrajina za sopstveni razvoj i za razvoj socijalisticke zajednice kao celine.

Socijalisticko drustveno uredjenje Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije zasniva se vlasti radnicke klase i svih radnih ljudi i na odnosima medju ljudima kao i ravnopravnim proizvodjacima i stvaraocima,ciji rad sluzi iskljucivo zadovoljavanju licnih i zajednickih potreba.

Osnovu ovih odnosa cini drustveno-ekonomski polozaj radnog coveka koji mu obezbedjuje da,radeci sredstvima u drustvenoj svojini i odlucujuci neposredno i ravnopravno s drugim radnim ljudima u udruzenom radu o svim poslovima drustvene reprodukcije u uslovima i odnosima medjusobne,odgovornosti i solidarnosti, ostvaruje svoj licni materijalni i moralni interes i pravo da se koristi rezultatima svog tekuceg i minulog rada i tekovinama opsteg matrijalnog i drustvenog napretka,da na toj osnovi sto potpunije zadovoljava svoje licne i drustvene potrebe i da razvija svoje radne i druge stvaralacke sposobnosti.

U skladu sa tim,neprikosnovenu osnovu polozaja coveka cine:

drustvena svojina sredstava za proizvodnju koja iskljucuje povratak bilo kog sistema eksploatacije coveka i koja,i koja ukidanjem otudjenosti radnicke klase i radnih ljudi od sredstava za proizvodnju i drugih uslova rada,obezbedjuje samoupravljanje radnih ljudi u proizvodnji i raspodeli proizvoda rada i usmeravanje razvoja drustva na samoupravnim osnovama;oslobadjanje rada kao prevazilazenje istoriski uslovljenih razvoja drustva na samoupravnim osnovama;oslobadjanje rada kao prevazilazenje istorijski uslovljenih drustveno-ekonomskih nejednakosti izavisnosti ljudi u radu,koje se obezbedjuje ukidanjem suprotnosti izmedju rada i kapitala i svakog oblika najamnih odnosa, svestranim razvitkom proizvodnih snaga,podizanjem rada, smanjivanjem radnog vremena,zavijanjem i primenjivanjem nauke i tehnike,obezbedjivanjem sve viseg obrazovanja za sve i podizanjem kulture radnih ljudi;pravo na samoupravljanje,na osnovu koga svaki radni covek,ravnopravno sa drugim radnim ljudima,odlucuje o svom radu,uslovima i rezultatima rada,o sopstvenim i zajednickim interesima i o usmeravanju drustvenog razvitka,ostvaruje vlast i upravlja drugim drustvenim poslovima.

Pravo radnog covek da uziva plodove svoga rada i materijalnog napredka drustvene zajednice prema nacelu:

"Svako prema sposobnostima-svakom prema njegovom radu",

uz obavezu da obezbedjuje razvitak materijalne osnove sopstvenog i drustvenog rada i da doprinosi zadovoljavanju drugih drustvenih potreba.

Ekonomska,socijalna i licna sigurnost coveka;solidarnosti i uzajamnost svakog prema svima i svih prema svakom,koje su zasnovane na svesti radnih ljudi da svoje trajne interese mogu ostvarivati samo na tim nacelima;slobodna inicijativa u razvijanju proizvodnje i drugih drustvenih i licnih delatnosti u korist coveka i drustvene zajednice.

Demokratski politicki odnosi,koji omogucuju coveku da ostvaruje svoje interese,pravo samoupravljanja i druga prava,da razvija licnost neposrednom aktivnoscu u drustvenom zivotu,a narocito u organima samoupravljanja,drustveno politickim organizacijama i drugim drustvenim i udruzenjima,koja sam stvara i preko kojih utice na razvijanje svesti i na prosirenje uslova za svoju aktivnost i za ostvarivanje svojih interesa i prava.

Jednakost prava,duznost i odgovornosti ljudi,u skladu sa ustavnoscu i zakonitoscu.

Drustveno-ekonomski i politicki sistem proizlazi i ovakvog polozaja covaka i sluzi njemu i njegovoj ulozi u drustvu.

Suprotan je drustveno-ekonomskom i politickom sistemu, utvrdjenom ovim ustavom,svaki oblik upravljanja proizvodnjom i drugim drustvenim delatnostima i svaki oblik raspodele koji izopacavaju drustvene odnose zasnovane na ovakvom polozaju coveka - u vidu birokratske samovolje,tehnokratske uzurpacije i privilegija zasnovanih na monopolu upravljanja sredstvima za proizvodnju,ili u vidu prisvajanja drustvenih sredstava na grupno-svojinskoj osnovi i drugih oblika privatizacije tih sredstava,ili u vidu privatno-sopstvenicke ili partikularisticke sebicnosti,kao i svaki drugi oblik ogranicavanja radnicke klase da ostvaruje svoju istorisku ulogu u drustveno-ekonomskim i politickim odnosima i organizuje vlast za sebe i za sve radne ljude.


Drustvena svojina,kao izraz socijalistickih drustveno-ekonomskih odnosa medju ljudima,osnova je slobodnog rada i vladajuceg polozaja radnicke klase u proizvodnji i u drustvenoj reprodukciji u celini,kao i osnova sopstenim radom stecene licne svojine koja sluzi zadovoljavanju potreba i interesa coveka.

Sredstva za proizvodnju u drustvenoj svojini,kao zajednicka neotudjiva osnova drustvenog rada i drustvene reprodukcije,sluzi iskljucivo radu u cilju zadovoljavanja licnih i zajednickih potreba i interesa radnih ljudi i razvijanju materijalne osnove socijalistickog drustva i socijalistickih samoupravnih odnosa.

Sredstvima za proizvodnju u drustvenoj svojini,ukljucujuci i sredstva za prosirenu reprodukciju,neposredno upravljaju udruzeni radnici koji rade tim sredstvima,u sopstvenom interesu i u interesu radnicke klase i socijalistickog drustva.

U ostvarivanju ove drustvene funkcije udruzeni radnici odgovorni su jedni drugima i socijalistickoj zajednici kao celini.

Drustvenom svojinom sredstava za proizvodnju i drugih sredstava rada obezbedjuje se svakom da se,pod jednakim uslovima,ukljuci u udruzeni rad drustvenim sredstvima i da,ostvarujuci pravo rada drustvenim sredstvima,na osnovu svog rada stice dohodak za zadovoljavanje licnih i zajednickih potreba.

Polazeci od toga da niko nema pravo svojine na drustvena sredstva i proizvodnju,niko - ni drustveno - politicka zajednica,ni organizacija udruzenog rada,ni grupa gradjana,ni pojedinac - ne moze ni po kom pravno-svojinskom osnovu prisvajati proizvod drustvenog rada,ni upravljati i raspolagati drustvenim sredstvima za proizvodnju i rad,niti samovoljno odredjivati uslove raspodele.

Rad coveka je jedini odnos prisvajanja proizvoda drustvenog rada i upravljanja drustvenim sredstvima.

O raspodeli dohotka na deo koji sluzi prosirivanju materijalne osnove drustvenog rada i na deo za zadovoljavanje licnih i zajednickih potreba radnih ljudi saglasno nacelu raspodele prema radu,odlucuju radni ljudi koji stvaraju taj dohodak,u skladu sa medjusobnom odgovornoscu i solidarnoscu i drustveno utvrdjenim osnovama za sticanje i rasdpodelu dohotka.

Sredstva namenjena obnavljanju i prosirivanju materijalne osnove drustvenog rada zajednicka su osnova odrzavanja i razvoja drustva,tj.drustvene reprodukcije koju na osnovu samoupravljanja radni ljudi u svim oblicima udruzivanja rada i sredstava i u medjusobnoj saradnji organizacija udruzenog rada."



Valter
Valter
Admin
Anzahl der Beiträge : 124
Anmeldedatum : 2018-09-19
Alter : 69
Ort : Schweiz
https://komentari.bosnianforum.com

USTAV SFRJ Empty Re: USTAV SFRJ

Mon Sep 28, 2020 3:40 pm
Na vrh
Permissions in this forum:
Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu